годишњим Планом акција Планинарског друштва СПИД „Железничар-2006“ за 2012. годину било је предвиђено да се данас изведе акција на релацији Врање – Големи камен преко села Балиновац.
почетак акције био је предвиђен за 8 сати изјутра. у заказано време испред Општине дошло је нас петоро. Поред мене на акцију су кренули још и Станче, Јасе, Златко и Марко. кренули смо мало иза 8 преко Горње чаршије ка Балиновцу до кога смо дошли врло брзо иако је пут био залеђен услед мраза од претходне ноћи. код продавнице у Балиновцу скрећемо са пута и почињемо са пењањем ка Големој стени. мештани које срећемо успут упозоравају нас да је снег доста дубок, и да нико није у скорије време пролазио стазом којом планирамо да се крећемо до врха, те да не постоји пртина. то нас не одвраћа од наше намере. сунце које нас прати од раног јутра наговештава да ће дан бити веома леп. убрзо за нама остају и последње куће у Балиновцу. крећемо се лагано у колони, смењујући се повремено на челу због умора услед пробијања кроз снег који је на појединим местима дубок скоро до струка. долазимо и до ливаде која нас дели од шумице где почиње прави успон. у покушају да нађу путању за остале Марко, а за њим и Златко, упадају у веома дубок снег из кога се извлаче пливањем 🙂
проналазимо мало плићи снег негде по средини ливаде и убрзо стижемо до шумице. краће паузе које правимо успут користе се за позирање..
део стазе кроз шумицу која се простире до самог врха је истовремено и најтежи део.
сама стаза није још увек маркирана тако да се често договарамо куда ћемо да се пробијамо јер се нико од нас није пењао до врха у зимским условима. пар вододерина на које наилазимо успут не могу да се искористе за пењање због дрвећа које је попадало по њима.
зато се крећемо паралелно са њима кроз шумицу где је то могуће, све до прелаза са једног брда на друго. уз мање потешкоће које савладавамо помажући се међусобно прелазимо преко веома дубоког снега који се задржао у вододерини на прелазу и ето нас на брду до чијег врха пењемо. у пролазу наилазимо на издубљено стабло, али не и на детлића у њему..
до врха нам је било потребно још нешто мало више од пола сата, тако да до Големе стене стижемо у 12 сати.
неких 5 километара од Балиновца до самог врха прешли смо за 3 сата, што и није лоше имајући у виду чињеницу да смо се на појединим местима једва кретали због веома дубоког снега.све потешкоће приликом успона се забораве истог момента када се изађе до Големе стене.
са ње се као на длану види Врањска долина све до Врањске бање. одушевљен сам видиковцем а ништа мање се поглед који се одавде пружа одушевљава и остале. већ се праве планови да у што скорије време поново попнемо до врха како би уживали у панорами Врања и околине.
следи кркање, сликање, краћи одмор и крећемо назад ка Врању. за спуштање и силазак у Врање било нам је потребно дупло краће време него ли за успон тако да смо у Врању нешто мало иза 2 поподне.
веома, веома, веома леп дан проведен у природи…друштво је било сјајно, провели смо веома угодне тренутке заједно током данашње акције…
све слике са акције можете погледати овде
ЗАПИСИ О ПЛАНИНАРЕЊУ 